Stiven Majer i Dag Bandou: Vašington ne menja politiku prema Balkanu

Vašington, 28.  maja – Dag Bandou, autor nove knjige „Spoljne besmislice: Nova američka globalna imperija”, ekspert iz vašingtonskog instituta Kejto, očekuje da će ova administracija nastaviti svoju aktivnost na Balkanu jer je u prošlosti u vreme Klintona doživela neuspeh. „Buš se u politici prema Balkanu držao linije zacrtane u Klintonovoj administraciji. Iako je Obama dobio izbore suprotstavljajući se greškama koje je u spoljnoj politici počinio njegov prethodnik, imenovanje Hilari Klinton za državnog sekretara govori da će se na balkanskom mikroplanu održati kontinuitet sa devedesetim”, kaže u razgovoru za „Politiku” Dag Bandou.

„Pokušaće da završe ovaj posao, nastavljaju sa zacrtanim smernicama, bez obzira na činjenicu što je on urađen loše.”

No, Bandou smatra da Vašington nije očekivao veći srpski otpor. Zato će sada morati da u ovaj posao ulože mnogo više truda.

Što se Bosne i Hercegovine tiče, Bandou konstatuje da je to nefunkcionalna država i da „zapadni saveznici krivicu svaljuju na Srbe, kao uvek”. Srbi će, po njemu, za Brisel i Vašington ostati loši momci, jer „to je najjednostavniji način da se nastavi sa dosadašnjom politikom, a javnost teško može da shvati šta se zaista dešavalo na komplikovanom Balkanu. Ali dok god Srbi ostanu čvrsti, Zapadu su vezane ruke, nema mnogo toga što u ovom trenutku može da uradi.”

Na pitanje da li će Obama, kao što je obećao, promeniti ton u američkoj spoljnoj politici, pa prema tome i u politici prema Balkanu, Bandou kaže da Obama nije dovoljno upoznat sa zbivanjima u ovom regionu, ali njegov potpredsednik DŽo Bajden odavno se bavi ovim područjem.

„Iznenadilo bi me kada bi Obama pored briga oko Rusije, Kine, Avganistana, Pakistana, Severne Koreje i Iraka imao vremena da se ozbiljnije pozabavi i Balkanom i da izmeni politiku zacrtanu još u Klintonovoj eri”, kaže on.

S druge strane, doktor Stiven Majer, profesor političkih nauka na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Virdžiniji, nekadašnji funkcioner CIA-e, odavno se zalaže za podelu na Kosovu. Kad govori o Bosni, pominje „drugi Dejton” iako ne veruje da bi „novi pokušaj da se Bosna uredi u funkcionalniju državu bio upriličen na formalnom nivou”.

„Sa oživljavanjem interesa za Balkan može se očekivati da Vašington snažnije podstakne napore za promenu ustava u BiH”, kaže za „Politiku” Stiven Majer. To neće rezultirati novom formalnom konferencijom, ali će svejedno to biti snažan pokušaj da se izmeni politička dinamika u BiH.

„Nisam primetio da je predsednik Obama zainteresovan u ovom trenutku za Balkan, jer on za njega nema ni vremena. To je loše, jer se politika prema BiH ostavlja za kadrove na nižem nivou. Predsednik je angažovan oko problema koje ima sa Rusijom, Kinom, Avganistanom, Pakistanom… Balkan je ostavljen ranijim kadrovima iz Klintonove administracije, koji su ponovo u vladi. Neki od njih su na jako visokoj poziciji, naročito u Stejt departmentu. I na međunarodnom planu mogu se prepoznati neki povratnici. Pedi Ešdaun, na primer. Američki institut za mir takođe gura ovu stvar sa bosanskim ustavom”, kaže Majer i dodaje da je to mreža ljudi koji se odavno poznaju, koja je stvorena još devedesetih godina i koja je intimno svesna da se politika Vašingtona tih godina pokazala neuspešnom u mnogo čemu.

Prema Majerovim rečima, sigurno je da su ljudi koji su gurali ovakvu politiku prema Bosni frustrirani kad vide da BiH kao država ne funkcioniše, uprkos ogromnim investicijama. U tom trenutku BiH je bila najznačajnije spoljnopolitičko pitanje Vašingtona u čije rešavanje je bila uključena tadašnja elita u spoljnoj politici.

„Danas oni priznaju da je projekat doživeo neuspeh i to je za njih emotivno, profesionalno i psihološki neprihvatljivo. Nije uopšte važno da li je jedno ili drugo rešenje u interesu SAD”, dodaje Majer.

Ukoliko bi se situacija u BiH pregrejala, predsednik Obama bi se angažovao, kaže Majer, samo ako bi došlo do šireg nasilja. On dodaje da je cilj da se uređenje postigne političkim sredstvima, ali ako bi došlo do nasilja u širim razmerama, SAD bi se ponovo vojno angažovala na ovom prostoru.

Na pitanje kakva je budućnost Republike Srpske, Majer ističe da velike sile nikad ne priznaju greške, niti da je njihova politika doživela neuspeh.

„Iako se sa stanovišta američkog interesa možemo pitati da li nas se uopšte tiče kako će ova država na Balkanu biti uređena. Da li će RS biti nezavisna ili ne. Najverovatnije ćemo imati jedan od onih trajnih zamrznutih konflikata. Neće biti moguć dogovor ni oko centralizacije, ni oko raspada federacije. Isto kao na Kosovu, konflikt je zamrznut”, kaže Majer i dodaje da SAD najverovatnije imenovati novog specijalnog izaslanika za ceo region, pri čemu imenovanje izaslanika, kako on ocenjuje, znači da Stejt department ne radi svoj posao kako treba.

On dodaje da će suština novog angažmana SAD biće pritisak na bosanske lidere da prihvate novi ustav kojim bi se praktično istopila Federacija i RS, s čime se neće složiti stanovništvo BiH.

(Politika)